"INTEGRA" je osvojila planinski vrh Sednji Povlen
Naše udruženje je planiralo izlet, tacnije osvajanje
planinskog vrha - Srednji Povlen sa Planinarsko-ekološkim društvom
Povlen. Naš domacin, gospodja Ljiljana Stanojevic presednik Udruženja
i vodic Dragan putuju sa nam . Autobus iz Beograda stiže na vreme.
Tu su Bjekovici, Ilici, Filipovici, Raicevici, a Gukici i mi Matici
pridružujemo se u Valjevu .
U autobusu je živo, svi su raspoloženi, pozdravljamo se i krecemo
dalje, put planine. Narucili smo divan, suncan dan. Savladjujemo
uspone i krivine i uskoro stižemo do malog mesta Pocuta. Tu nas
cekaju svi Stamenici i odlazimo u manastir Pustinja. Spuštamo
se strmom, vijugavom stazom u klisuru reke Jablanice gde se smestio
manastir iz XIV veka. U dvorištu bistar planinski izvor i tišina.
Samo se cuje jutarnja Liturgija i poj ptica. Kratko se zadržavamo
i nastavljamo dalje. To je naše prvo pešacenje do autobusa, koje
traje oko 20 minuta i dobro nam dode za zagrevanje, jer još ne
znamo šta nas ceka.
Ponovo krivine i usponi, a pored nas prolaze pravi planinski predeli,
blago i oštro zatalasane šume olistale, vocnjaci rascvetali. Na
licima naših saputnika, iscekivanje, nestrpljenje ni traga od
briga.
Ne znamo zašto je naš vozac mrzovoljan, ili samo tako izgleda.
Nudimo mu dorucak, ne pomaže. Mi ga ostavljamo zajedno sa autobusom
i posle lakog dorucka krecemo da osvajamo.
Dan obecava. Planina Povlen, diže se pred nama, tek je prolece
dotaklo, šuma tek napupela i na sneg smo stali. Daleko je naš
cilj. Neki su pomalo nesigurni. Momcilo kaže "Pa ko nas tera
da idemo". Svi se smeju i nastavljaju dalje. Sunce nam daruje
dan kakav smo sanjali. Pred nama su beskrajne livade, šume, izvori,
potoci - netaknuta pripoda od koje zastaje dah. Cini mi se kao
da i mi svi dobijamo delic prostranstva i mira koji ce mo poneti
u sebi.
Strmi i kameniti predeli smenjuju se sa talasastim livadama, šumovitim
padinama, a drvece tek osluškuje prolece i sprema se da lista.
Hodamo vec oko 2 casa. Naš cilj je Srednji Povlen na 1.301 m nadmorske
visine. Neki brže, a neki sporije zavisno od godina i kondicije,
ali svi stižemo na vrh.
Vidik koji se pruža pred nama dopire do Beograda objašnjava nam
vodic. Svi smo umorni, zadovoljni i uzbudeni. Oko nas je još neosvojenih
vrhova i tajastvenih predela. Ovde vredi ponovo doci. Vratiti
se nazad bilo je lako, posebno uz razgovor i branje šumskog bilja.
Zaustavljamo se kod Planinarske kucice "Povlen"
. Na prostranoj, zelenoj livadi odigrava se utakmica u malom fudbalu
u kojoj svi pobeduju, a Mici Stamenicu se ne može dati gol – kaže
Marko .
O rucku koji nam je pripremio ljubazni domacin, kojeg prvi put
srecemo, da i ne govorimo. Osecali smo se kao da smo došli na
Slavu. Na licu našeg domacina tragovi rada, kiše, sunca, snega,
brige o zemlji, a u ocima ravnoteža i mir.
Vracamo se nazad. Blagi umor i zadovoljstvo. Ovo je dan koji vredi
pamtiti.
ŤNisam verovao da može da bude ovako lepoť kaže Momcilo.
Svako od nas je poneo sa sobom doživljaj uspeha
i lepote, a svi zajedno smo bili bliži jedni drugima, ispunjeni
zadovoljstavom druženja i bliskog susreta sa prirodom .
S. M.
