Dr Svetlana Matić
RIZIČNO PONAŠANJE I INFEKTIVNE BOLESTI
 

Veliki broj infektivnih bolesti, zbog osobina patogena koji ih izazivaju i načina njihovog prenošenja nastaju kao posledica rizičnog ponašanja.

Usled upotrebe psihoaktivnih supstanci, rizik oboljevanja od čitavog niza virusnih, bakterijskih i parazitarnih bolesti je veliki. 

Rizici za dobijanje pomenutih bolesti postoje u slučaju: 

• Kontakta sa zaraženom krvi i to:

• Korišćenjem zaraženih igala ili opreme prilikom ubrizgavanja leka ili droge

• Putem transfuzije krvi i primanja produkata krvi

• Preko transplatacije organa

• Slucajnim povredama zaraženom iglom (medicinski radnici)

• U svim kontaktima oštećene kože i sluzokože sa inficiranom krvi

• Stomatološkim intervencijama

• Korišćenjem nesterilne opreme za tetoviranje ili ukrašavanje tela

• Korišćenjem istog brijača, makazica, četkica za zube

• Preko rizičnih seksualnih aktivnosti koje izazivaju krvarenja (promiskuitet, neupotreba zaštitnih sredstava – kondoma, homoseksualni odnosi, kao i heteroseksualni odnosi sa inficiranom osobom)

• Kontakt sa virusima u laboratoriji (laboratorijski radnici)

• Osobe na dijalizi kao i zdravstveni radnici na odeljenima hemodijalize

• Vertikalni put prenošenja (sa majke na dete)

Kod mnogih obolelih način prenošenja je nepoznat.

Nije poznato da li se može zaraziti preko telesnih tečnosti kao što su cerebrospinalna, sinovijalna, amnionska, pleuralna i perikardna.

Feces, urin, pljuvačka, znoj,suze, povraćene mase potencijalno su zarazne ako su zaprljane krvlju .

Na prvom mestu i najviše zastupljene, sa najtežim posledicama po zdravlje su virusne bolesti

HEPATITIS

Hepatitis je oboljenje jetre sa znacima zapaljenja i nekroze tkiva, organa koji obavlja brojne vitalne funkcije i može biti uzrokovano mnogim faktorima ali najčešće virusima. Javlja se kao akutna i hronična infekcija. Postoji nekoliko tipova virusnog hepatitisa: A, B, C, D, E, F, G.

Samo B, C, D, daju hronično oboljenje jetre.

Klinička slika varira od blage, bez simptoma do vrlo teške (fulminantni hepatitis).Veliki broj inficiranih nema nikakvih simptoma ili su prisutni osećaj stalnog umora i simptomi gripa.Javljaju se česte teške komplikacije kao što su ciroza jetre i hepatocelularni karcinom. 

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, epidemiološke ankete, fizičkog pregleda i laboratorijskih analiza. 

Šematski prikaz građe virusa B

Koncentracija HBV u telesnim tečnostima 

Otpornost virusa hepatitisa B 

Može da preživi 7 dana u spoljnoj sredini u sasušenoj krvi.

Zaražena krv! 

U zavisnosti od uzrasta i imunog statusa inficirane osobe posledice HBV infekcije mogu biti: 

• Klinička manifestna infekcija

• Subklinička infekcija

• Fulminantni hepatitis

• Ciroza jetre

• Hepatocelularni karcinom

Izvor infekcije je bolesnik ili asimptomatski vironoša .Jedan mililitar krvi sadrži 100 000 000 infektivnih partikula.Inkubacija traje 60-90 i do 180 dana.Kod 25% nosilaca virusa razvija se hronični oblik bolesti.U svetu oko 1.000.000 ljudi umire godišnje usled HBV infekcije i hepatocelularnogkarcinoma. 

Značaj prevencije hepatitisa B primenom rekombinantne vakcine je veoma veliki zbog već navedenih posledica i po zdravlje i komplikacije ove bolesti.Vakcina protiv hepatitisa B koristi se od 1982. godine. 

U poboljšanju izgleda HBV markera uspesno se za lečenje koristi INTERFERON ali je ovaj efekat cesto privremen jer dolazi do ponovnog umnožavanja virusa posle terapije.

HEPATITIS C 

Izgled virusa hepatitisa C

• 6 razlicitih HVC genotipa

• 50podtipova

3% svetske populacije su nosioci hepatitisa C 

Hepatitias C virusna infekcija je tiha bolest. Najveći broj inficiranih nema nikakvih simptoma , a ako su prisutni slični su simptomima gripa.

Najčešći putevi prenošenja (koje smo ranije već pomenuli kod hepatitisa B) su:

• Putem zaražene krvi i krvnih produkata

• U svim slučajevima kada se koristi nesterilna ili loše sterilisana oprema

• Preko rizičniih seksualnih kontakata

• Usled zajedničkog korišćenja sredstava za higijenu

• Virus se prenosi i vertikalno sa majke na novorođenče

Kod mnogih je način prenošenja nepoznat.

Inkubaciioni period je od 5 do 10 nedelja najčešće 50 dana.

80% inficiranih postaju hronične vironoše sa rizikom razvoja ciroze jetre i hepatocelularnog karcinoma.Više od 60% bolesnika sa hepatocelularnim karcinomom su anti-HCV pozitivni. 

Dijagnoza se postavlja kliničkim, epidemiološkim i laboratorijskim nalazima.

Laboratorijski nalazi koji potvrđuju infekciju hepatitis C virusom su:          

• Testovi na antitela hepatitisa C (anti-HCV)

• Testovi za funkciju jetre (ALT, AST)

• PSR testovi (kvalitativni i kvantitativni)

• Testovi za određivanje genotipa virusa

• Biopsija jetre (neophodna za postavljanje dijagnoze hroničnog hepatitisa C)

Lečenje hepatitisa C 

Postoje dva leka koja su odobrena za lečenje hroničnog hepatitisa C:

-Interferon
-Ribavirin

Interferon je prirodni protein koji organizam proizvodi radi odbrane od nfekcija izazvaniih virusima.Organizam ne proizvodi dovoljno Interferona tako da je uzimanje ovog proteina u obliku subkutane injekcije način da se eliminiše virus.Postoje dva oblika interferona za terapijsku primenu:

konvencionalni – interferon alfa-2a

pegilovani – novi unapređeni tip interferona (peginterferon alfa-2a)

Pegilovani interferon ostaje u organizmu na nivou koji sprečava virus da se umnožava i jednostavnij je za korišćenje jer se ubrizgava samo jednom nedeljno.

Ribavirin sam po sebi nije efikasan u lečenju hepatitisa C ali u kombinaciji sa Pegilovanim predstavlja standardnu terapiju u lečenju hroničnog Hepatitisa C.

Hepatitis D virus 

Delta virus je nekompletan RNK virus koji za svoje razmnožavanje zahteva prisustvo HBV virusa.Način transmisije je isti kao kod hepatitisa B.

Inkubacioni period iznosi 2 do 12 nedelja.Klinička slika infekcije se karakteriše akutnim formama kao i hroničnim tokom.Prevencija HDV virusa podrazumeva primenu vakcine protiv hepatitisa B.Osobe koje su imune na hepatitis B imune su i na hepatitis D.

AIDS/SIDA 

Sida (sindrom stečenog gubitka imuniteta) ili AIDS (Acquired Immune Deficiency Syndrome) je težak sindrom bolesti prvi put prepoznat u svetu 1981 godine.Sida predstavlja krajni stadijum ifenkcije virusom HIV-a.

Godinama infekcija može da protiče asimptomatski ali od trenutka zaražavanja osoba je nosilac ovog virusa i može ga preneti drugima.

Inkubacioni periiod je od 1 do 15 godina. Kod određenog broja inficiranih osoba dolazi do pojave akutnog oboljenja koje podseća na gripozno stanje i traje od 1 do 2 nedelje. Posle ovog perioda znaci ili simptomi se ne moraju pojaviti mesecima ili godinama.Težina kasnijih oboljenja koja nastaju zbog infekcije HIV-om je uglavnom proporcionalna stepenu poremećaja imunog sistema organizma. Tokom dugogodišnjeg perioda praćenja i registrovanja inficiranih HIV-om, obolelih i umrlih od side uočenno je da se na različitim geografskim područjima razlikuje procentualno učešće načina transmisije ove bolesti ali je zajedničko za ceo svet porast broja inficiranih i obolelih i pandemijska karakteristika ove epidemije. 

Registrovano je do 2001. godine više od 65 miliiona ljudi inficiranih HIV-om.

Prvi slučajevi side u Jugoslaviji su registrovani 1985. godine, a prema zvaničnim podacima na teritoriji Jugoslavije do 2002. godine registrovano je 1189 obolelih i 811 umrulih.Od čega u Beogradu 846 obolelih i 614 umrulih.Poslednjih godina broj inficiranih tj. obolelih, naročito u razvijenim zemljama se blago smanjuje, a raste broj u istočno evropskim zemljama. 

Zrela infektivna čestica virusa HIV-a je sferičnog oblika.Poseduje spoljašni lipidni omotač i vrlo složene strukturne i regulatorne gene, jednolančanu RNK, ikozaedarni kapsid i enziim reverznu trankriptazu. 

Putevi prenošenja HIV infekcije: 

• Kontaminiranim iglama, špricevima i nesterilnim instrumentima

• Transfuzijama zaraženih krvi i krvnih derivata,

• Transplatacijom organa i slično

• Seksualnim kontaktom

• Vertikalni prenos sa majke na plod

Transmisija suzama, salivom i insektima ili uobičajenim socijalnim kontaktima nije opisana. Danas je najčešći način prenošenja HIV infekcije heteroseksualni kontakt što ukazuje na rizično ponašanje. 

Kliničke manifestacije HIV Infekcije:

•  Akutna HIV infekcija(sindrom sličan mononukleozi)

•  Asimptomatska HIV infekcija

•  Generalizovana limfadenopatija (limfne žlezde na 2 ilii više mesta)

Oboljenja povezana sa HIV infekcijom:

Sekundarne (oportunističke infekcije)

• Neurološka oboljenja

• Sekundarni karcinom

• Druga stanja uzrokovana HIV-om

Laboratorijska dijagnoza se postavlja:

• Serološkim testovima(detekcijom virusnih specifičniih antitela)

• Detekcijom virusnih antigena p-524

• Testovima za dokazivanje virusnog genoma - tehnikom PSR

• Izolovanjem virusa

Pojedini dijagnostički testovi se koriste i za praćenje toka HIVinfekcije kao i za procenu uspešnosti HIV terapiije. 

Kontrola i prevencija AIDS-a podrazumeva: 

1. Edukaciju

2. Testiranje

3. Savetovanje

4. Upoznavanje i obuku medicinskog osoblja

U današnje vreme nije moguće dati striktne preporuke za protokole anti retro virusne terapije koje bi bile dugotrajnije važnosti, budući da se stalno uvode novi lekovi,nove kombinacije i stiču nova klinička upustva.

VIRUSI KOJI UZROKUJU INFEKCIJE GENITALNOG TRAKTA

Virusi koji uzrokuju infekcije genitalnog trakta sa manifestnim kliničkim znacima oboljenja najčešće lokalnog ili ređe sistemskog karaktera, a vezani su za riziččno ponašanje su: 

• Herpes simplez virus tip 2 (HSV ) – uzročnik spontanih pobačaja i malformacija ploda. 

• Papilloma virus (HPV) (najčešći tipovi 6, 11, 31) – uzročnik različitih vrsta bradavica i genitalnih kondiloma koji dovode do malignih promena u genitalnom traktu ljudi.

BAKTERIJE

Rizičnim seksualnim ponašanjem mogu se dobiti i mnoge bakterijske i parazitarne bolesti: 

• Sifilis-Treponema palida

• Gonorrhoeae-Neisseria Gonorrhoeae

• Chlamydia trachomatis

• Micoplazma hominis

• Ureaplazma ueralytikum

• Trichomonas vaginalis

• Candida albicans